Piše: Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti

Dragi učenici i čitaoci bloga naše i vaše škole Avalon,

U poslednje vreme sam dosta razmišljala o tome kako poboljšati kvalitet nastave i polaznicima  ponuditi programe u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima, a da sve to za sobom ne povlači dodatne troškove i ne zahteva neki poseban napor. Postavićete pitanje: zar udžbenici koji su nam dostupni nisu dovoljni za to, zar već ne nude obilje materijala iz svih oblasti, lepo upakovanih u didaktičke jedinice? Da, tačno je, ali od viška glava ne boli, što bi se u narodu reklo. Koliko god udžbenici bili inovativni, ponekada polaznici pokazuju slabije interesovanje za određene teme, ili način na koji su predstavljeni sadržaji ne odgovara njihovim afinitetima, o čemu smo već govorili dajući predloge za uspešan čas konverzacije.

Da li biste želeli da vaša učionica za italijanski jezik izgleda ovako?

Uzmimo za primer drugu didaktičku jedinicu iz udžbenika Arrivederci 3 (nivo B1), koja govori o volontiranju, učešću u humanitarnim organizacijama, društvenoj odgovornosti. Iako su autori sjajno obradili pomenutu temu, očigledno je da je za nju interesovanje u našem društvu malo, te ponekad nedostaju ideje i odgovori na pitanja. Čak i odbojnost od strane učenika, jer se “mladi kod nas suočavaju sa drugačijim problemima nego njihovi vršnjaci u Italiji”. I ne samo to, neprobojni zid između predavača i učenika stvara se i kada su na programu neke teme koje su aktuelne u Italiji, ali su našim građanima malo poznate, a odnose se na istoriju (školski predmet koji smo učili pre mnogo godina uglavnom radi dobre ocene), književnost (nedovoljna popularnost savremenih italijanskih pisaca kod nas i ne velika želja za čitanjem) ili na nešto što se po tradiciji vezuje za Italiju i italijanski jezik, ali “današnjim generacijama” to više nije zanimljivo (istorija umetnosti, lirska opera, pojedina razdoblja u istoriji književnosti). Kako postupiti u takvim situacijama? Da li je potrebno da se držimo programa po kojem radimo ili da pojedine didaktičke jedinice zamenimo nekim drugim, za koje će učenici pokazati više interesovanja? Ako neko uči italijanski jezik, da li mora po svaku cenu da voli i da se interesuje za sve ono što se po tradiciji i stereotipima vezuje za Italiju? Zavisi od nastavnika i slobode koju želi da dozvoli sebi i polaznicima kursa, ali uvek u okvirima komunikativnih funkcija i gramatičkih sadržaja koji su planirani.

Kiosk gde se prodaju novina na italijanskom se zove “edicola”. Verovatno se sećate vremena kada su italijanski časopisi mogli da se kupe i kod nas, a uz njih ste često dobijali i zanimljive poklone. I Italiji je i danas tako, po pristupačnim cenama na kioscima možete nabaviti knjige, DVD, turističke vodiče, kalendare, rečnike…

Sloboda nema granice ako se pod njom podrazumeva aktivno učešće učenika u kreiranju nastavnih sadržaja. Štaviše, poželjna je, jer za razliku od državnih škola gde se mora raditi po propisanom programu od strane prosvetnih organa, u privatnim školama stranih jezika polaznici su u centru pažnje (znanje je važnije od ocene!), mi smo tu zbog njih i njihove ideje i sugestije su dokaz njihovog aktivnog učešća, zainteresovanosti i želje da prošire znanja, jer ako neko odluči da polaže neki od zvaničnih ispita (Plida, CELI, CILS), mora pokazati i široko opšte znanje i razumevanje u teme iz svih oblasti života i društva.Tako je nastala ideja da preispitam interesovanja polaznika na kurseve italijanskog i pružim im mogućnost da sami odaberu materijale i teme koje ih interesuju. Zahvaljujući internetu, na raspolaganju nam je doslovno sve.

Šta je potrebno da uradite? 

- Najpre da posetite stranicu sa koje je moguće besplatno skinuti najnovije italijanske časopise. Nekada smo mogli da ih kupimo i kad nas na kioscima, poslednjih godina njihov izbor je dosta ograničen i svodi se na svega par naslova koji su stari mesecima. Pomenuta stranica se ažurira svakodnevno i zaista nudi za svakoga po nešto: od priča iz života italijanskog džet seta (takozvana “stampa rosa“), do stručnih magazina o medicini, nauci, tehnologiji, biznisu.

- Pronađite nekoliko časopisa koji odgovaraju vašim interesovanjima (maksimalno 3) i prateći link za download skinite ih na vaš kompjuter. Zatim ih pažljivo “prelistajte” i izdvojite tekstove koji bi po vašem mišljenju mogli da se obrade na časovima italijanskog jezika.

- Tekstovi ne smeju biti predugi, idealno bi bilo da su na jednoj strani, a sa ilustracijama maksimalno na dve.

- Ako niste sigurni kako identifikovati tekstove, možete pratiti sledeći primer: tekst o tome kakav je radni ambijent u sedištu Google-a.  Pretpostavljam da je zanimljiv kako polaznicima opštih kurseva, tako i  za poslovni italijanski.

Ostali resursi – kako pronaći materijale bez prethodnog preuzimanja?

Pojedini sajtovi nude online čitanje, za pojedine materijale dozvoljeno je i preuzimanje. Osim toga, na njih možete postvaiti i svoje materijale i tako olakšati njihovu dostupnost. Na adresi http://issuu.com ukucajte ključne reči za pretrgu “riviste italiane”, a potom sami filtrirajte rezultate. Slično je i sa sajtom http://www.slideshare.net , gde možete pronaći već napravljene multimedijalne prezentacije u Power Point formatu. Ako ste već kliknuli na pomenuti link, iskoristite priliku da skinete materijal o ličnim zamenicama, ponekad je korisno obnoviti ih, bez obzira na vaš nivo.

Multimedijalni pristup nastavi italijanskog jezika – Uz muziku se najbolje pamti

Piše: Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti

„Italijanski jezik je melodičan i lep, ali nemamo dovoljno dodira s njim van nastave“- kažu često polaznici kurseva kao opravdanje za to što sporije usvajaju nove reči i imaju poteškoće u konverzaciji i oralnoj produkciji. Kako im pomoći i vratiti im poljuljano samopouzdanje koje su imali kada su se upisali na početni kurs italijanskog? Ima li načina da se usvoje i složenije gramatičke strukture što prirodnije i kada ne živimo u sredini u kojoj je strani jezik koji učimo zvanični jezik? Naravno, sve što je potrebeno je malo mašte i kreativnosti. „Živa reč“ najlakše se usvaja uz muziku, a zahvaljujući internetu materijali za vežbu su besplatni i svima na raspolaganju. Nastavnik će vam pomoći da odaberete one prave- prilagođene vašem nivou, gramatičkim jedinicama i komunikativnim funkcijama koje želite da poboljšate.

Prvi susret sa italijanskom muzikom

Retko ko nema u svojoj muzičkoj kolekciji poneki CD sa najvećim hitovima italijanske muzike, koji uglavnom sluša u onim prilikama kada želi da dočara atmosferu leta, Mediterana, ljubavi, romantike. Mi se takvom muzikom ovog puta nećemo baviti. Ne želimo da ponavljamo ono što ste na stotine puta već čuli. Predstavićemo vam kantautore koji su možda kod nas nepoznati, dok u Italiji prave koncerte na fudbalskim stadionima, a njihove pesme predstavljaju simbole i obeležja novijih generacija. Približićemo vam jednostavne ali efektne tekstove pesama izviđača poput Vaska Rosija, Karmen Konsoli, Đovanotija, upoznaćemo vas takođe sa kantautorima iz prošlosti, ali nećemo zapostaviti ni klasičnu muziku, zbog tradicije i njenog velikog značaja, iako je jezik operskih arija prilično arhaičan i može se razumeti samo ako veoma dobro vladate savremenim jezikom.

Zašto se uz muziku najbolje pamti i uči?

Muzika za vreme nastave veoma pozitivno utiče na motivaciju, pomaže vam da se bolje skoncentrišete na aktivnosti slušanja, budi emocije. Osim toga, muziku svi vole i svako će prema sopstvenim afinitetima pronaći omiljeni žanr, dok se nastavnicima pruža prilika da kroz pesme objasne gramatiku na opušten i zabavan način. Reči koje se često ponavljaju ostaće vam u sećanju, a ako pokušate i sami da pevate, u školi ili kod kuće, možete poboljšati izgovor i intonaciju, a uz prepoznatljive melodije, naučićete i nove reči. Sve pesme su priče za sebe i kroz njih se možete upoznati i sa kulturološkim sadržajima, koji u nastavku mogu poslužiti kao odlična tema za konverzaciju. Podrška i pomoć nastavnika biće dobrodošle i ukoliko neko poželi da se oproba kao prevodilac i prepeva pesmu na naš jezik.

Osim o muzičkim žanrovima, pri izboru pesama neophodno je voditi računa i o njihovoj „godini proizvodnje“, naročito ako su polaznici na kursu različitih generacija. Možete se poslužiti specijalizovanim udžbenicima za italijanski kroz muziku ili vežbe i aktivnosti koje su možete primeniti na pesme koje vi odaberate. Najbitnije je da jezik pesama bude prilagođen realnom nivou znanja polaznika.

A1- Vasco Rossi- Vivere

1. Pesmu preslušajte 1 ili 2 puta, pokušajte da zapišete glagole u infinitivu koje čujete, a zatim uradite sledeći close test.
2. Vasco Rossi je najomiljeniji rock pevač u Italiji i njegove pesme su postale himne mnogih mladih generacija. Pokušajte da saznate koji su njegovi najveći hitovi.

Po uzoru na stihove koje ste čuli, pokušajte da napišete svoj stih i svoja razmišljanja na temu “Vivere”.

A2-  Paolo Meneguzzi- Non Capiva Che L’Amavo

Preslušajte pesmu 1 ili 2 puta i pokušajte da prepoznate glagole u imperfektu. Nakon toga, nastavnik će podeliti polaznicima close test, sa zadatkom da se u prazna polja po sećanju upišu imperfekti. Treće slušanje biće i provera rezultata.

B1- Elisa e Ligabue- Gli ostacoli del cuore

Ovog puta nastavnik daje učenicima oštampan tekst pesme, a njihov zadatak je da isprave greške koje se u njemu nalaze. Tokom prvog slušanja zadatak je da se greške uoče, a tokom drugog slušanja isprave. Za treće slušanje i konačnu proveru savetujemo vam karaoke verziju ili video sa tekstom, koji može da se zaustavi i konačna verzija uporedi sa odgovorima koje su dali učenici.

B2- Mina- Sono come tu mi vuoi

Idealna pesma za učenje konjuktiva prezenta i imperfekta. Učenici dobijaju najpre papir sa close testom, a u prazna polja, pre slušanja, imaju zadatak da upišu sledeće glagole: accorgere (2 puta), baciare, potere (3 puta) u odgovarajućem vremenu i načinu. Zatim sledi slušanje kao provera.

C1- Jovanotti- Tutto l’amore che ho

1. Pogledajte zvanični spot za ovu pesmu ali bez tona i pokušajte da pretpostavite o čemu autor peva.
2. Poslušajte pesmu bez teksta i proverite da li su vaše pretpostavke bile tačne.
3. Uz naredno slušanje uradite zadatke koji se nalaze na ovoj stranici.

Učenici u ulozi nastavnika ili kantautora

Ako vreme i dinamika kursa dozvle, trebalo bi pružiti priliku polaznicima da na ovaj način predstave svoje omiljene pesme i autore koji pevaju na italijanskom, uz analizu vokabulara i gramatičkih sadržaja. U toj fazi učenik bi trebalo da ima potpunu slobodu, bez sugestija i pomoći nastavnika. Poslednja faza je faza produkcije, kada na osnovu stečenog znanja i po uzoru na pesme omiljenih autora učenici pišu svoje pesme. Ukoliko je grupa veća, umesto individualnog rada preporučuje se rad u parovima ili grupama po troje. Na kraju svi glasaju za pesmu koja im se najviše svidela od onih koje su polaznici predstavili kao svoje omiljene ili sami napisali i tako se bira „himna grupe“ ili „himna nivoa“.

Ocena uspešnosti nastave kroz muziku

Da li je „muzička“ nastava dala rezultate ili ne lako je proveriti putem anonimne ankete, u kojoj polaznici odgovaraju na pitanja poput:

Koliko vam je ovakav vid nastave pomogao kod: a) učenja novih reči, b) poboljšanja izgovora, c) razumevanja nepoznatih audio sadržaja;

Kako ocenjujete izbor obrađivanih pesama i autora?

Da li želite da ponovite „muzičku nastavu“ na sledećem nivou? Itd..

Veliko finale

Ako rezultati ankete pokažu entizijazam i interesovanje za italijansku muziku, ideja bi mogla biti da organizujete muzičko veče, na kojem bi polaznici kursa pevali italijanske pesme pred publikom, što može biti mali korak ka nekim novim velikim projektima.

Autor teksta: Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti

Ukoliko neko odluči da pohađa kurs stranog jezika, jasno je da tim jezikom želi da ovlada u svakom smislu, potencirajući pre svega govor i usmeno izražavanje. Uloga profesora tokom nastave je da stimuliše one aktivnosti koje će polazniku pomoći da se bolje izražava na stranom jeziku, kako na redovnim časovima, tako i na onima koji su namenjeni isključivo za konverzaciju.

Kako realizovati uspešan čas konverzacije? Kako materijale za rad prilagoditi potrebama polaznika? Kako svima pružiti iste mogućnosti da se nesmetano izražavaju i ukazati im na eventualne greške koje moraju da isprave? Pokušaću da vam odgovorim na ta pitanja na primeru nedavno realizovanih časova konverzacije sa našim polaznicama, koje pohađaju nivo italijanskog jezika B2 i nekim prethodnim iskustvima iz prakse.

Kada započeti sa konverzacijom na stranom jeziku?

-          Ranije je važilo pravilo da konverzacijske kurseve mogu pohađati oni koji su dostigli bar srednji nivo znanja (B1), odnosno, za to je bilo potrebno da su savladali praktično svu gramatiku koja je obuhvaćena tim nivoom (vremena u indikativu i konjuktivu, kondicionale, hipotetičke periode, pasivne konstrukcije, upravni i neupravni govor). Da li je to značilo da oni, koji nisu savladali sve to, nemaju pravo da govore na stranom jeziku? Naravno da ne, jer se kroz časove konverzacije nauči puno, učenici slušaju sebe same, kolege i profesora, snalaze se u zadatim situacijama i često pokušavaju sami da se izraze na svoj način, a ne samo da ponavljaju rečenice koje su sreli u udžbenicima. Danas, zahvaljujući modernim udžbenicima, baziranim na komunikativnom principu, sa konverzacijom, odnosno usmenom produkcijom počinjemo već od prvog časa. Tako i sama nastava dobija na dinamici, a polaznici želeli to ili ne, moraju u njoj aktivno učestvovati. S vremena na vreme potrebno je „udaljiti“ ih od osnovnog udžbenika i realizovati čas konverzacije uz dodatne materijale, s temama za koje su iskazali interesovanje tokom redovne nastave. 

Kako odabrati adekvatne materijale?

-          Kao uvod u konverzaciju bilo bi dobro da to bude „živa reč“. Na primer, prilog sa televizije (ako je moguće sa titlovima na stranom jeziku), članak iz novina koji obrađuje istu temu, mišljenja o tome sa internet foruma (kao primer učenicima da oni kasnije iskažu svoj stav). Ipak, kroz iskustvo, najpre kao student a kasnije kao nastavnik, sam shvatila sledeće: sa onim što je možda u ovom trenutku u centru pažnje u Italiji, ljudi kod nas uopšte nemaju dodirnih tačaka. Stoga, ako želimo da analiziramo neku temu i o njoj razgovaramo, moramo voditi računa da bude takva da o njoj svako može da izrazi svoj stav, bez obzira na svoju profesiju ili interesovanja.

-          Sa polaznicama nivoa B2 izabrala sam temu „Matrimoni strani“ pošto je po tradiciji jesen sezona svadbi, a razni narodi imaju drugačije tradicije vezane za venčanja i živopisne svadbene običaje. U savremenom društvu ta ceremonija poprima neke nove odlike, koji se ponekad mogu okarakterisati kao čudne pa čak i bizarne. Baš takvi bili su predstavljeni na fotografijama, analizirali smo njihov izgled, karakter i pokušali da rekonstruišemo njihovu ljubavnu priču, planove za budućnost, reakcije zvanica na njihov neobičan izgled… Na kraju, polaznice su dobile zadatak da iskažu svoju kreativnost kao organizatori venčanja (wedding planner) i daju svoje ideje kako bi sve to izgledalo iz njihove perspektive.

-          Kulturološki aspekat koji smo ovom prilikom obradili su razlike u tradiciji u Italiji i kod nas, odstupanja od tradicije, moderni trendovi u organizaciji venčanja, VIP svadbe i slično.

-          Dve nedelje kasnije, polaznice kursa o času konverzacije kažu:

Aleksandra Radanović: „Po mom misljenju je sve bilo ok – od izbora teme koja je jako zanimljiva, obzirom da su sve devojke u grupi, preko dosta novih reči koje sam naučila i na kraju krajeva, smatram konverzaciju najbitnijom u učenju jezika – tako da što više takvih vežbi, to je bolje”

Bojana Bobar: „Generalno sam zadovoljna jer volim časove konverzacije, a pritom je tema bila veoma interesantna. Što se mene tiče, možemo česće imati takve časove.“

Kako stimulisati učenike da pričaju?

Pitanje je koje muči mnoge profesore koji relizuju časove konverzacije. Ima onih stidljljivih koji ne vole da nešto pogrešno kažu pred drugima. Ima uvek i onih koji će se truditi da pokažu sve što znaju i da dođu do izražaja, pokažu se pred profesorom i drugima. Profesor ne sme da zaboravi jednu stvar: njegova uloga nije da drži monologe, jer učenici nisu tu da bi slušali njega, već da bi sami pričali. Profesor je u toj situaciji moderator, koji će svima dati podjednak prostor da se iskažu, diskutuju i iznesu svoje stavove. Često se desi da skrenemo sa teme i da nas zadata priča odvede u sasvim drugom pravcu. Ukoliko je usmena produkcija obogaćena i proširena, onda to nije greška, jer kao što sam na početku napisala, svako ima drugačije afinitete. Profesori, međutim, moraju imati odgovre na brojna pitanja koja će proisteći iz zadate teme, najčešće kulturološka (npr. „zašto Italijani nose podignute kragne na košuljama?“, „kako se na italijanskom kaže………“)  ali i spremni da razreše gramatičke dileme polaznika („da li je isto ako za molbu koristimo kondicional i imperfekat“, „zašto smo baš tu upotrebili konjuktiv“), jer se kroz konverzaciju uči jezik koji je u govornoj primeni.

Ideje, ideje, ideje…

Da li smo uspeli ili ne videćemo na osnovu toga da li smo motivisali polaznike da i sami budu produktivni, istraže neku temu, saznaju nešto novo, naprave prezentaciju, napišu esej…Ili da sami predlože šta bi želeli da rade na narednom času konverzacije. Ponekad nije lako ispričati praksu kroz teoriju. Ideje su na svakom koraku, na nama je da ih pamtimo i sprovodimo u delo. Naši učenici će sve to najbolje oceniti i ukoliko smo zaslužili, naše zalaganje i kreativnost će istinski ceniti.

Objašnjenja:

-          Škola Avalon se nalazi na sledećoj adresi, detaljnije o programima nastave italijanskog pročitajte na ovoj stranici.

-          Autorka korišćenog materijala je Kostanca Paći, njen rad možete pratiti na stranici „Come italiani“.

Učenje i nastava jezika drastično su se promenili tokom poslednjih desetak godina, ne samo zbog novih pristupa i metodologija u lingvistici, psihologiji i psiholingvistici, već i zbog sve većeg uticaja koji tehnologija ima na naše živote.

Danas je gotovo nezamislivo učiti jezike bez tehnologije, koja nastavnicima omogućava da svojim studentima i učenicima predstave nastavne materijale na daleko efikasniji i interesantniji način nego što je to bio slučaj pre par decenija. Istovremeno, učenici, to jest studenti koji uče jezike takođe zahvaljujući tehnologiji mogu da samostalno vežbaju, prošire svoje znanje, pa čak i sami da nauče neke nove stvari.

Tehnologija može da se primenjuje od samog početka učenja. Danas je iluzorno i neproduktivno gubiti vreme na času na učenje alfabeta, jer je dugotrajno ponavljanje jednog te istog dosadno studentima, a samim tim i neefikasno. Umesto toga, nastavnici mogu da upute studente da korišćenjem tehnologije, to jest interneta i besplatnih servisa, kao što je youtube, sami u slobodno vreme nauče alfabet. I to se ne odnosi samo na odrasle, jer su danas i deca u najranijem uzrastu informatički pismena.

Ipak, baš zahvaljujući informatičkoj pismenosti, ponekad se učenje alfabeta može prilagoditi terminima s kojima se ne samo odrasli, već i mladi danas svakodnevno susreću tokom korišćenja tehnologija. Mnoga deca, takozvana Cartoon Network generacija, koja engleski jezik uči uz televiziju, sama vešto i spretno barataju tehnologijom, te mnoge interesantne servise mogu i sama da koriste, naravno, uz nadzor roditelja.

Isti servis, YouTube, može da se primeni i za učenje brojeva. Za najmlađe, učenje brojeva može da bude prava pesma

Za najmlađi uzrast, postoji veliki broj pesmica na engleskom jeziku koje roditelji mogu puštati deci.

Kako je učenje jezika postala globalna potreba, postoji veliki broj sajtova sa korisnim i interesantnim materijalima. Izgovor glasova u engleskom jeziku može se takođe vežbati na internetu.
http://www.teachingenglish.org.uk/activities/phonemic-chart

Za naprednije studente, postoji veliki broj besplatnih jednojezičnih (odrednica i definicija su na engleskom jeziku) online rečnika, kao što su Longman Dictionary of Contemporary English, Oxford Dictionary, Merriam Webster, ili pak aplikacije za iPhone i Android telefone.

Besplatna rešenja koja svako može samostalno instalirati na svoj računar su WordWeb dictionary, koji se može koristiti i kada računar nije povezan na internet. Isti rečnik dostupan je i kao aplikacija za Android telefone, pa ovaj koristan rečnik možete uvek imati uz sebe, gde god da idete.

Još jedan dobar rečnik koji možete instalirati na svoj Android telefon je Merriam Webster, takođe dostupan kao besplatna aplikacija u Google Play prodavnici. Prednost ovog rečnika je što uz internet konekciju na telefonu možete da čujete i kako se reč izgovara.

Još neka često korišćena rešenja, koja omogućavaju proveru značenja reči i fraza iz jednog jezika na drugom (na primer engleski i srpski), jeste već čuveni Google Translate servis. Međutim, s ovim servisom ipak treba biti oprezan. Ukoliko se koristi za značenje pojedinačnih reči i kraćih fraza, onda on može biti izuzetno korisno dodatno sredstvo u učenju jezika. Naročito zato što omogućava i da se čuje izgovor. Međutim, ne treba od ovog servisa očekivati previše – Google Translate ne može savršeno da prevodi tekstove, u čega se možete i sami uveriti ukucavanjem iole dužeg teksta. Servis je koristan da bi se eventualno razumela osnovna poenta teksta na drugom jeziku, ali za ozbiljno mašinsko prevođenje ipak ćemo morati da sačekamo da naučnici kreiraju veštačku inteligenciju.

Do tada, preostaje vam da učite jezike, a u tome vam tehnologija može značajno pomoći.

piše: Nataša Jovanov – Topalidou, profesor grčkog jezika

ΓΕΙΑ ΣΟΥ! ΜΙΛΑΣ ΕΛΛΗΝΙΚΑ; ZDRAVO! GOVORIŠ LI GRČKI?

Grčki jezik nije tako težak kako vam se možda čini.

Znate li da već znate i koristite grčke reči? Veliki deo vokabulara u nauci (medicina, fizika, itd.), kao i svakodnevne reči, dolaze iz grčkog jezika:

- Plazma, kardiologija, logoterapija, dermatitis, diarija, glaukom, fobija, ginekologija, hemofilija, higijena, izoform, hypoglossal, acromym, aerodinamika, akademija, amfiteatar, ambulanta, kod, dijagnoza, dinamičan, embrion, etika, geneza, geografija, harmonija, hijerarhija, hiper, idol, istorija, kinetički, logika, logaritam, matematika, metabolizam, meteorologija, monografija, mit, neologizam, olimpijski, orkestar, panika, patriota, pedagog, problem, romantičan, scena, stadion, strategija, terapeut, tragedija, tip …… i popis može ići u beskraj ….(pogleda kako je grcki oplodio druge jezike pdf.)

Grčki jezik govori gotovo 12 miliona ljudi širom sveta. Oko 10 miliona ljudi koji se koriste grčkim jezikom žive u Grčkoj i pola miliona žive na Kipru. U Londonu živi gotovo 180.000 Grka.

Grčki alfabet ima 24 slova i ima mnoge zajedničke elemente sa latinicom ali i ćiricom. Neka slova izgledaju i zvuče isto kao slova latinice (K. M, N, T, Z), iako neka izgledaju manje poznata, naročito mala slova, na primer μ, ν, τ, ζ.

Što se tiče slova ćirilice, postoje dosta sličnosti: Β Χ Γ Φ Λ Π Ρ, ali opet mala slova izgledaju drugačije nego velika: β, χ, γ, φ, λ, π, ρ.

Određene reči su lako prepoznatljive kada  se pišu u grčkim slovima, na primer neka imena ljudi, mjesta ili brendova ili strane reči koje su preuzete  iz engleskog ili drugih jezika (ομελέτα (omlet) i τοστ (tost), κόκα-κόλα (koka kola).

Ili pogledaj sliku na sledećem linku: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Greek_alphabet.png

Pogledaj i sledeći link: http://www.bbc.co.uk/languages/greek/talk/name/

U grčkom jeziku, reč može biti naglašena samo na jednom od poslednja tri sloga: pokušajte da pročitate i poslušajte kako se naglašavaju sledeće reči:

http://www.xanthi.ilsp.gr/filog/ch1/alphabet/stress.asp

Da biste savladali pravopis grčkog jezika, treba da znate i sledeće kombinacije vokala ili suglasnika:

http://www.xanthi.ilsp.gr/filog/ch1/alphabet/letter_comb.asp

i

Hajde sad da naučimo i par fraza na grčkom: izrazi (pdf)

i kako se pozdraviti: http://www.bbc.co.uk/languages/greek/talk/greetings/

i

Za kraj današnjeg druženja, saznajte nešto o grčkim običajima: http://www.greeka.com/greece-traditions.htm

i… proverite da li sećate nečeg što ste učili davno u školi u vezi sa starom Grčkom:

http://www.bbc.co.uk/schools/primaryhistory/ancient_greeks/

Do novog druženja!

Pozdrav svima,

Nataša Jovanov – Topalidou

Piše: Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti

Italijanski jezik kroz kulturu i društvo- stereotipi o Italiji i Italijanima, drugi deo

Kada sam pisala prvi deo ovog članka, nisam ni slutila da ce komentari i reakcije stići od brojnih čitalaca. Možda nekima i dalje nije jasno zašto bi časovi italijanskog jezika imali veze sa ovom temom? Da li su to neke suvišne informacije zbog kojih se samo izgubi vreme tokom nastave? Možda i ne, rekla bih, mada sve to zavisi od načina na koji usvajate informacije, naročito kako najlakše učite nove reči. Dok sam bila student, često sam nove reči povezivala sa sadržajima ili sa situacijama. Razmislite, ako bi se o ovome raspravljalo na času konverzacije, verujem da biste naučili mnogo novih reči, koje biste mogli da koristite u raznim kontekstima, jer cilj i jeste da ovladate živim jezikom, a ne samo da znate da izmenjate sve nepravilne glagole bez mogućnosti da ih upotrebite u govoru? Izbor je vaš, komentarima, predlozima i sugestijama doprinećete da se i nastava italijanskog jezika prilagodi vašim potrebama i željama, jer ste vi u centru pažnje, a ne predavač, knjiga po kojoj se radi ili „obaveza“ da se dobije diploma određenog nivoa.

Vratimo se, ipak, onom što željno očekujete da pročitate i da se suočimo sa još nekim stereotipima koji nisu odlika jednino Italijana!

Italijani i građanske dužnosti

Uglavnom ne poštuju zakon, lako gube strpljenje jer imaju previše birokratije. Prodavci u radnjama su nestrpljivi i ponekad neljubazni. Uprkos zabranama, Italijani previše puše i voze kao ludi, nikada ne propuštaju pešake. Autoputevi su prepuni brzih automobila, koji jure 300 na sat, a karabinjeri više brinu o svojim lepim uniformama nego o tome šta se događa na svakom koraku.

Stereotip ili ne: Birokratiju kod nas boolje da ne pominjemo, sami sigurno znate pregršt viceva na temu šaltera, čekanja, redova. Policija k’o policija u svakoj zemlji, a da nema kršenja Zakona, čime bi se advokati bavili?

Italijani na godišnjem odmoru u inostranstvu

Ne govore engleski, ali za razliku od drugih, nekako uspevaju da ih svi razumeju. Kad se udvaraju devojkama strankinjama, to čine na najprimitivniji način. Obično idu na odmor sa celom porodicom, rođacima, prijateljima. Uvek su bučni i urlaju čak i u muzejima!

Stereotip ili ne: Porodična letovanja pripadaju prošlosti, logično pitanje je zašto bi Italijani išli na odmor u inostranstvo ako u sopstvenoj zemlji imaju toliko turističkih mesta, prirodnih lepota i kulturnih znamenitosti? Zbog provoda i neodoljivih strankinja? Ili zato što se i italijanske navike menjaju držeći korak s vremenom. Mada, poznajem takve slučajeve i kod nas, iako nas agencije bombarduju Last minute ponudama za strane destinacije, ima onih koji se nikada neće odreći odmora u Crnoj Gori. Stara navika i nespremnost na promene?

Italijani u Italiji

Citiramo stari vic: “Znaš li šta će se desiti ako jednom Italijanu vežeš ruke? Postaće nem.” Praktično, Italijani ne mogu bez gestikulacije. Italijanski jezik je lak, dovoljno je sve reči završiti vokalom. Ako ne znaš pesmu “L’italiano” od Tota Kotunja, onda nisi Italijan. Nažalost, mnogi stranci veruju da je to italijanska himna.

Stereotip ili ne: Mediteranski narodi jesu živahni, sugestivni, a jezik gestova odavno je ušao i u udžbenike italijanskog za strance. Žalosno je što kod nas mnogi aspekti italijanske kulture nisu poznati, počev od muzike, jer ono što se smatra za italijansku muziku u našoj sredini, ima premalo dodirnih tačaka sa realnom italijanskom muzičkom scenom. I ne samo to, velika dela operskih velikana bivaju zaboravljena zbog “instant” hitova sa San Rema ili onih koji su opersko pevanje banalizovali u službi pop muzike.

Italijani i posao

Uvek spremni da izbegnu sve aktivnosti koje podrazumevaju fizički napor. Govore “Broken Engish”, preteruju u korišćenju mobilnih telefona (svaki pojedinac ima bar dva), ne znaju da koriste internet. Ne koriste javni prevoz jer loše funkcioniše, preferiraju male gradske automobile.

Stereotip ili ne: Ovde ne mogu naći adekvatan primer iz meni bliske sredine da bih opovrgla pomenuti stereotip, čini mi se da je bolje setiti se viceva o Crnogorcima, bar kada su u pitanju mobilni telefoni i fizički poslovi.

Lista stereotipa bi mogla biti i duža, mada, već sam pomenula da nije cilj veličati neku naciju na osnovu njih ili se rugati tim narodima, već shvatiti koliko smo svi slični i koliko je teško iskoreniti neke osobine iz kolektivnog duha. Vaša vizija Italije može biti sasvim drugačija, a ovo je samo vodič da ne upadnete u zamke ustaljenih predrasuda.

Piše: Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti

Italijanski jezik kroz kulturu i društvo- stereotipi o Italiji i Italijanima

Prvi deo: šarm, moda, porodica i kuhinja

Ukoliko učite bilo koji strani jezik, zadatak nastavnika je da vam približi kulturu zemlje u kojoj se taj jezik govori, društvene prilike, verovanja, tradiciju, stereotipe i prikaže što realniju sliku pomenute zemlje, jer često studenti vođeni idejom o „romantičnoj Italiji“, vide i dožive njene manje romantične strane.

Ja sam Olgica Andrić,profesor italijanskog jezika i književnosti i moj pristup nastavi italijanskog jezika je, između ostalog, kulturološki i sociološki. Ako učite italijanski jezik jer želite da putujete u Italiju, morate znati šta vas tamo očekuje, šta se jede za doručak, kada se pije kapućino, da se na pizzu nikada ne stavlja kečap, ali da je u Italiji 17 nesrećan broj, da „znak satane“ nije izmislio Roni Dzejms Dio, već je to akt „teranja uroka“  (fare le corna), tipičan za Jug Italije. Kakva bi bila nastava italijanskog jezika bez takvih malih ali značajnih detalja.

Jedan stranac koji je imao priliku da živi u Italiji na jednom internet forumu ovako komentariše: “Možda su oni najgore osobe i od najmanjeg poverenja na planeti. Neorganizovani, licemerni, sebični, arogantni, neznalice, rasisti…Da li ste upoznali italijansku birokratiju? Da li ste videli zbunjena lica službenika koji vas šalju od jednog šaltera do drugog, jer ih mrzi da rade? Ili u bankama gde svaki službenik izmišlja sopstvena pravila na osnovu kvalitetu kafe koju je tog dana popio. Svi vi koji volite Italiju, uključujući i mene, morate znati da nije kao u filmovima koji na preteran način promovišu ovu zemlju, jer je Italija jedna prevara….”

Da li smo saznali nešto novo ili smo u ovim rečenicama možda prepoznali same sebe, birokratiju u sopstvenoj zemlji, karakteristike ljudi koji obavljaju određene polsove? Da, upravo tako, nalazimo se na pragu stereotipa i opštih uverenja, koja ne mogu da se primene generalno na jednu naciju, kulturu ili jezik, jer jednostavno svi mi imamo dobre i loše osobine, u svakoj zemlji neke stvari funcionišu bolje ili gore.  U stvari i sami Italijani se često žale na svoju zemlju, ali šta se dešava kada to uradi jedan stranac? Ili, recimo, po čemu se prepoznaju Italijani u inostranstvu, probajte da odgovorite na to pitanje da biste i sami došli do opšte prihvaćenih stereotipa. U nastavku ćemo opisati one najčešće.

Italijani i njihov šarm 

Zamišljamo ih kao lepe i visoke, sa tamnom kosom i svetlim očima, većim nosom i maslinastim tenom. Simpatični i šaljivdžije, otvoreni i živahni. Ne postoje tužni Italijani. Oni sami sebe smatraju najboljim ljubavnicima na svetu, dok ih stranci vide kao Don Žuane koji su nesposobni da sagrade neku ozbiljnu vezu. Ženskaroši, romantičari i slatkorečivi do šećerne bolesti! Lažljivci i spremni na sve zarad žena, odnosno zarad konkretnog cilja.

Stereotip ili ne: Nisu li po prirodi svi muškarci takvi ili bar većina? Ili ako nisu verovatno bi želeli da budu?

Italijani i moda 

Nema Italijana koji ne poseduje markirane naočare za sunce: unutra, noću, po kiši i snegu, Italijan ih uvek nosi. Uvek u neobičnom odelu, ali elegantnom i po poslednjoj modi: bele pantalone naročito. Žene su senzualne i čitaju samo Vogue i Vanity Fair. Sve Italijanke su lepe i mršave dok se ne udaju, odnosno dok ne prežu dvadeset petu godinu.

Stereotip ili ne: zašto se kod nas takozvani VIP toliko trude da kopiraju italijansku modu, do te tačke da originalnost pređe granice svakog dobrog ukusa a žene čitaju ne modnu, već žutu štampu, pretežno u “institucijama” tipa frizerskih i kozmetičkih salona?

Italijani i porodica:  

Svi italijanski muškarci žele da ožene sopstvene majke i kada su mladi puštaju brkove da bi ličili na njih? Ako uđemo dublje u tu tematiku, shvatamo da su Italijani bolesno opsednuti sopstvenim mamama ( izraz koji se koristi u italijanskom jeziku “mammone” ili “mammoni”). Ali su svi u porodici veoma jedinstveni. Porodice su uglavnom sa puno članova i muškarci se naročito zaštitnički ponašaju prema ženama. Italijani su veoma religiozni i idu u crkvu svake subote i nedelje. Manje-više svi su mafijaši, nije važno da li su iz Trenta ili sa krajnjeg Juga, na neki način su povezani s mafijom.

Stereotip ili ne: Koliko je samo sličnosti između Italijana i Balkanaca? Bez vređanja, koliko je kod nas onih “sinjih sokola” koji se ni posle tridesete godine života neće odreći mamine kuhinje ili ako su oženjeni otvoreno reći da je snaja sposobnija od svekrve? Iako je mafija misaona imenica, pri pomenu imena iz “podzemlja” i naši sugrađani će se hvaliti da ih poznaju preko sestrine najbolje drugarice ili kumove svastike.

Italijani i kuhinja 

U Italiji se jede bolje nego u bilo kom drugom delu sveta. Znaju dobro da kuvaju, ko god im dođe u posetu nateraju ga da jede iako nije gladan. Obično jedu špagete za ručak i pizzu za večeru. Testenina se smatra za esencijalni vitamin u Italiji. Kulturu kafe svi veliki svetski lanci kafeterija su preuzeli od Italijana.

Stereotip ili ne: Koliko puta ste čuli: “A gde si krenuo, sada će pečenje!” Ili “Kad moja mama napravi gibanicu, mast se cedi niz prste”, da ne pominjemo slave, svadbe i ostale svetkovine hrane i pića. A tek kako nam u inostranstvu nedostaje “domaća kafa” (da ne kažem turska”), sarma i kajmak!

I na kraju sledi logučno pitanje: da li i dalje mislite da je razvoj interneta krivac za pretvaranje sveta u globalno selo ili, naprotiv, neki arhetipski stereotipi od kojih ne možemo pobeći ka kako se obukli, šta jeli i gde bili?

Nastavak sledi……

Pre nego što počnu da uče italijanski jezik, mnogi veruju da je lak i da će ga savladati za par meseci. Snaga reklame, mediteranski duh i par izraza koji se nauče iz priručnika za putnike namernike ne čine osnovu jednog stranog jezika. Pre nego što počnete da učite italijanski, morate znati s kakvim teškoćama možete da se suočite i šta vas očekuje na početnom nivou ili kasnije. Krenimo redom, pokušaću da demistifikujem šta je u italijanskom jeziku lako, a šta teško.

1. Fonetski sistem- lak. Ako naučite pravila čitanja i pisanja, neće biti problema. Čitaćete i pisati onako kao što je napisano, a da vam neće biti teško potvrđuje i nepisano pravilo da se u italijanskom pojednostavljuje sve što je teško za izgovor. Ako prepoznate otvorene i zatvorene vokale, ako naučite da se grafički akcenat piše samo na oslednjem slogu i čitanje konsonanata na osnovu položaja, kao i duplirane konsonante, bez problema ćete čitati i ono što ne razumete šta znači.

2. Članovi- lako ako naučite pravila, ali i teško s obzirom da govornici srpskog jezika ne osećaju članove kao nešto što je prirodno, već ih izostavljaju jer u našem jeziku ne postoje. Linijom manjeg otpora mnogi me pitaju “A da li će me u Italiji razumeti ako zaboravim članove?” Moj odgovor je, da, hoće ali ćeš biti smešan kao Vujadin Boškov.

3. Nepravilni glagoli u prezentu- nema tu šta da se diskutuje, nepravilni oblici se moraju naučiti. Recimo dešavalo mi se da pojedini menjaju glagol “andare” kao da je pravilan. U tom trenutku moje logično pitanje je :”Da li ja vama predajem italijanski ili portugalski?”

4. Spajanje predloga sa članom odnosno “preposizioni articolate”- ako ste naučili određene članove i ako se ne dvoumite koji upotrebiti, lako ćete savladati kako se spajaju sa predolozima.

5. Pomoćni glagoli i građenje složenih glagolskih oblika- ima tu logike, ali i pravila. Jeste velika greška upotrebiti neodgovarajući pomoćni glagol, jedino što može da vas uteši je da i famozni Frančesko Toti, nazvan “Princ Rima” nije “sam sa sobom”, kada su pomoćni glagoli u pitanju. Neću citirati njegove fraze da ih ne biste tako i zapamtili.

6. Prošli particip- nepravilni oblici- ako ih naučite jednom, znaćete ih uvek. Ako ih ne naučite, greške će biti neminovne. Ima ih prilično, ali malo truda na nivou A1 vredi puno, jer cete izbeći greške na kasnijim nivoima.

7. Ako pričate na italijanskom, zaboravite srpsku i englesku sintaksu, zaboravite španske serije i mnoge stvari što znate iz drugih jezika, jer je velika mogućnost da napravite grešku. Evo nekih primera!

8. Koristite svaku priliku da jezik slušate, da posmatrate njegove govornike, njihovu mimiku, pokrete, reakcije. I u njima je duh jezika, a jezik je živ, menja se s vremenom, svaki govornik mu daje svoj lični pečat. Ipak, ne kopirajte druge, već se trudite da i sami budete originalni.

Ovih osam pravila sasvim su dovoljna za početnike.Ukoliko ste vi takođe zapazili da vam je nešto naročito lako ili teško, pišite nam!

Autor: Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i kniževnosti